Podrška osobama sa invaliditetom
Samostalni život
Kontrola nad sopstvenim životom
Suština filozofije samostalnog života je da osobe sa invaliditetom žive svoj život kao “sav normalan svet”.
Samostalni život omogućava nam da imamo kontrolu nad sopstvenim životima, što podrazumeva mogućnost da biramo i odlučujemo gde, s kim i kako ćemo da živimo. Osobe sa invaliditetom treba da kreiraju, upravlјaju i kontrolišu politiku i rad servisa koji se tiču njihovih života. Usluge moraju biti dostupne svima i to na osnovu jednakih mogućnosti koje nam omogućuju fleksibilnost u svakodnevnom životu. Samostalni život zahteva da su izgrađena sredina i prevoz pristupačni, da su na raspolaganju tehnička pomagala, pristup personalnoj asistenciji i drugim uslugama/podršci u lokalnoj zajednici.
[...] Samostalni život znači da mi zahtevamo iste izbore i kontrolu u svakodnevnom životu koju naša braća i sestre, komšije i prijatelji, koji nisu osobe sa invaliditetom uzimaju zdravo za gotovo. Želimo da odrastamo u porodicama, idemo u lokalne škole, vozimo se istim autobusom kao naše komšije i da radimo poslove koji su u skladu sa našim obrazovanjem i interesovanjima, i da zasnivamo sopstvene porodice (…). Mi smo sasvim obični ljudi i delimo potrebu da se osećamo uključenim, priznatim i voljenim. Dok god se prema našem invaliditetu budemo odnosili kao prema nesreći, sažaljevaće nas! Dok god se budemo stideli onoga ko smo, naši životi će se smatrati beskorisnima. Dok god budemo ćutali, drugi će nam govoriti šta da radimo.
Ključni principi samostalnog života su:
